<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><!-- generator="wordpress.com" -->
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	>

<channel>
	<title>царство &amp;laquo; WordPress.com Tag Feed</title>
	<link>http://wordpress.com/tag/царство/</link>
	<description>Feed of posts on WordPress.com tagged "царство"</description>
	<pubDate>Mon, 13 Oct 2008 18:18:10 +0000</pubDate>

	<generator>http://wordpress.com/tags/</generator>
	<language>en</language>

<item>
<title><![CDATA[Парадоксы власти]]></title>
<link>http://lightinyou.wordpress.com/?p=61</link>
<pubDate>Sun, 07 Sep 2008 13:33:12 +0000</pubDate>
<dc:creator>lightinyou</dc:creator>
<guid>http://lightinyou.mk.wordpress.com/2008/09/07/01-14/</guid>
<description><![CDATA[Иисус сказал: Тот, кто сделался богатым, пусть царствуе]]></description>
<content:encoded><![CDATA[<p><em>Иисус сказал: Тот, кто сделался богатым, пусть царствует, и тот, у кого сила, пусть откажется.</em></p>
<p>Обретение внутренних богатств – путь к власти и силе. Эта тема прослеживается в евангелии от Фомы с самых первых стихов, где сказано:  Пусть тот, кто ищет, не перестает искать до тех пор, пока не найдет... и он будет царствовать над всем.</p>
<p>Кто-то может спросить: “Я слышал от духовных учителей, что подлинная власть – это власть над собой, но в данном отрывке обещается власть над “всем”. Нет ли здесь противоречия? Если выбирать между властью над собой и властью над миром, я бы предпочел власть над миром.” Люди стремятся господствовать над своим окружением с помощью сверхъестественных сил – в этом нет ничего нового. Возможно, именно поэтому их очень привлекают истории о чудесах и исцелениях, и значительно меньше – рассказы о внутренней работе.</p>
<p>Но духовные учителя всех времен и народов не ошибались. Без власти над собой, власть над чем-либо извне – это иллюзия, которая может развеяться в одно мгновение. Но власть над собой естественным образом дает человеку власть над миром.</p>
<p>Мир приходит к нам, проходя через канал наших чувств и нашего разума. Для нас реально только то, что реально для нашего восприятия. К примеру, человек не способен улавливать ультразвуковые волны, потому что его органы чувств не воспринимают их. О существовании этих волн он знает только потому, что изобрел приборы, которые “переводят” эти сигналы в форму, доступную нашему восприятию. Но эти факты - лишь только часть более масштабной истины о том, что Вселенная обладает ментальной природой. И наше сознание служит точкой фокуса идей, которые воздействуют на тело мира и придают ему форму.</p>
<p>Таким образом, работая с сознанием, мы работаем с миром. Внешние изменения начинаются внутри нас. Стоит изменить фокус нашего восприятия – и немедленно изменится характер наших переживаний. Мы на опыте убедимся в том, что сила сосредоточенной мысли способна притягивать соответствующие по характеру события.</p>
<p><em>“Тот, у кого сила, пусть откажется”.</em> Но какой в этом смысл? Давайте попробуем разобраться.</p>
<p>Переход от бессилия к силе напоминает новое рождение. Мы ощущаем радостное возбуждение от того, что осуществление наших желаний – в нашей власти. Однако, на следующем этапе осознания к нам должно прийти понимание относительности силы.</p>
<p>На некоторых людей, сила действует как наркотик. Эти люди начинают поклоняться силе (пусть даже не физической силе, а силе духа и разума), забывая, что она – только инструмент для исполнения цели нашего бытия. Существуют различные уровни силы – и высшая сила, как об этом прекрасно сказано в древнекитайском трактате Дао Дэ Цзин, выглядит как бессилие. Она следует естественности и движется в потоке жизни, доверяя силе этого потока.</p>
<p>На определенном этапе нашего развития бывает полезно “идти против течения” - чтобы развить силу и веру в себя. Но поступать так всегда – бессмысленно и нерационально.</p>
<p>Возможно, наиболее живая иллюстрация идеи отказа от силы – это смерть Иисуса на кресте.</p>
<p>Смерть Иисуса продолжает удивлять. Это событие не было случайностью, а Иисус не был беспомощной жертвой. Обладая мудростью и духовной проницательностью, он смог бы при желании избежать распятия – но не сделал этого. Почему?</p>
<p>На этот вопрос отвечают по-разному. Сторонники традиционного христианства твердят о необходимости смерти “во искупление грехов человечества”. Но эта теория плохо укладывается к контекст учения Иисуса, который говорил о реальности Божьего присутствия в жизни каждого человека, здесь и сейчас. Спасительна не смерть Иисуса, а открытая им истина: <em>“Истина сделает вас свободными”.</em></p>
<p>Согласно другой теории, Иисус желал продемонстрировать власть Духа над материей, и центральным событием было воскресение, а не смерть. Но если Иисус затевал подобное шоу, то почему его финал увидели лишь очень немногие зрители?</p>
<p>Возможно, Иисус хотел подчеркнуть, что в жизни есть нечто поважнее выживания в физическом мире. Да, истина помогает жить – но наша жизнь не ограничивается узким пятачком, где мы находимся в данный момент. Она простирается в прошлое, за тысячи и миллионы лет до нашего рождения. Она простирается в будущее – на тысячи и миллионы лет после момента, который мы называем смертью. Она простирается вниз – к сокровенным глубинам того, что есть в нас. Она простирается вверх – к высотам положения, которое мы однажды займем в процессе эволюционного развития.</p>
<p>Иисус осознавал свое единство со Всей Жизнью – и поэтому смерть не была для него поражением или трагической нелепостью. Ему было несложно отказаться от меньшей силы ради того, чтобы исполнить большую и высшую цель.</p>
]]></content:encoded>
</item>
<item>
<title><![CDATA[Ако љубов немам – ништо не сум...]]></title>
<link>http://digitalareopagus.wordpress.com/?p=215</link>
<pubDate>Sun, 16 Mar 2008 12:33:14 +0000</pubDate>
<dc:creator>Milan</dc:creator>
<guid>http://digitalareopagus.mk.wordpress.com/2008/03/16/%d0%b0%d0%ba%d0%be-%d1%99%d1%83%d0%b1%d0%be%d0%b2-%d0%bd%d0%b5%d0%bc%d0%b0%d0%bc-%e2%80%93-%d0%bd%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%be-%d0%bd%d0%b5-%d1%81%d1%83%d0%bc/</guid>
<description><![CDATA[

Вчера, по кој знае колку време, ги заслушав песните на ]]></description>
<content:encoded><![CDATA[<p class="MsoNormal" align="justify"><a href="http://digitalareopagus.wordpress.com/files/2008/03/embryo2.jpg" title="embryo2.jpg"></a></p>
<div style="text-align:center;"><a href="http://digitalareopagus.wordpress.com/files/2008/03/embryo2.jpg" title="embryo2.jpg"><img src="http://digitalareopagus.wordpress.com/files/2008/03/embryo2.jpg" alt="embryo2.jpg" /></a></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Вчера, по кој знае колку време, ги заслушав песните на Ѓорѓе Балашевиќ – човекот за кого слободно може да се рече дека беше гласот на разумот во безумните југословенски 90-ти. Порано не му обрнував некое особено внимание. Она што во музиката секогаш на прво место ме интересирало биле мелодиите, хармонијата на композициите и сл. – што не е силната страна на музиката на Балашевиќ. Она што неверојатно доаѓа до израз кај него е текстот – такво играње со зборовите, такво „извезување“ на зборовите во мелодиската рамка... Мислам дека ретко кој музичар од нашиот Балкан би можел да се спореди со него за оваа работа. </span></p>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">„Прича о Васи Ладачком“ – немам зборови... Како е можно преку една романтична песничка да се искаже најдлабоката вистина на христијантвото? Мислев да цитирам само некои делчиња од песната, но ми стои дека во овој котекст тоа е некако неумесно. Ќе го пуштам целиот текст во оригинал, па после ќе додадам неколку размилсувања:...</span><!--more--></p>
<p class="MsoNormal" align="justify">&#160;</p>
<div align="justify"></div>
<blockquote>
<div align="left"></div>
<p align="center"><span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Ђорђе Балашевић</span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Прича о Васи Ладачком </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Знате'л причу о Васи Ладачком, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> и ја сам је тек ономад чуо, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> једном девет дана није излазио из биртије, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> кажу да је био чудна сорта... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Отац му је био ситни паор, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> хранио је седам гладних усти, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> мати му је била плава, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> тиха, нежна, јектичава, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> умрла је с тридесет и нешто... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Имали су пар јутара земље, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> малу кућу на крају сокака, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> на асталу навек хлеба, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> таман тол'ко, кол'ко треба, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Ал' је Васа хтео много више... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Желео је коње вране, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> по ливади разигране, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> сат са златним ланцем </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> и салаше... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Желео је њиве плодне </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> винограде благородне, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> у каруце прегнуте чилаше... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Али није мог'о да их има... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Волео је лепу, ал' сироту. </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Уз'о би је само да је знао, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> волеш једном у животу </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> сад богату ил сироту, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> то не бира памет него срце... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Све се над'о да ће љубав проћи, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Занавек је отиш'о из села. </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Никад није пис'о ником, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Венч'о се са миразџиком, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> јединицом, ћерком неког газде... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Добио је коње вране, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> по ливади разигране, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> сат са златним ланцем </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> и салаше... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Добио је њиве плодне, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> винограде благородне, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> У каруце прегнуте чилаше... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> <i>Све је им'о, ништа им'о није... </i></span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"><b><i> </i></b></span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Пропио се, није прошло много... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Душу своју ђаволу је прод'о... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Знали су га сви бирташи, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> тражио је спас у чаши, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> ал' није мог'о да га нађе... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Млад је био, кажу, кад је умро, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> сред биртије од срчане капи; </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> клонула му само глава, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> ко да дрема, ко да спава, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> И још памте шта је задње рек'о: </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Џаба било коња враних, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> по ливади разиграних, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> џаба било сата и салаша... </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> Џаба било њива плодних, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> винограда благородних, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> у каруце прегнутих чилаша, </span><br />
<span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> <i>Када нисам с оном коју волем...</i></span></p>
<p align="center"><span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"> <i>Када нисам с оном коју волем...</i><b><i> </i></b></span><span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"></span> <span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"><b><i> <!--[if !supportLineBreakNewLine]--></i></b></span></p>
</blockquote>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:8pt;font-family:'Verdana','sans-serif';"><b><i> <!--[if !supportLineBreakNewLine]--><br />
<!--[endif]--></i></b></span></p>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">За буквално истото зборуваат најголемите философи, богослови и духовници на Црквата! Нивниот јазик е друг – но поентата е сосема истата. Човек без љубовта не може да живее!</span></p>
<div align="justify"></div>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Радоста навистина нема ништо со задоволствата. Нашата радост зависи единствено од нашата љубов. А љубовта? Таа не зависи од ништо! Таа е совршено слободна. Човек може да љуби и кога има и кога нема, и кога е богат и кога е сиромашен, и кога благоденствува и кога страда... просто љубовта нема ништо со сето тоа! А од таа љубов – од таа слободна љубов – зависи сета наша радост. </span></p>
<div align="justify"></div>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">И колку е страшно и болно кога ќе почнеме љубовта ја условуваме – јас нема да можам добро и доволно да те љубам „ако не бидат задоволени сите надворешни услови“. Затоа подобро е да се откажам од љубовта, и не само да се откажам од неа туку и да ја убијам – просто заради тоа што не можам да и ги обезбедам „коњите“ и „златните саати“ и „нивите“ и „лозјата“... </span></p>
<div align="justify"></div>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Неодамна имав еден жален разговор: „многу се мислев... но не можев да му обезбедам на детето сè што треба и затоа се решив да... абортирам“. Значи човек е решен не просто да се откаже од љубовта, туку и по трупови да гази – само некако да и избега! Оти љубовта е страшна! Таа носи само маки и страдања! Тоа ти е жива несреќа! И ќе се распнеме, ќе се расчеречиме самите, ќе поминеме низ пекол – за да влеземе во пеколот. И таму... е таму ќе бидеме безбедни. Таму љубов нема! </span></p>
<div align="justify"></div>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Големиот англиски христијански мислител на 20-от век К.С. Луис дава едно, за многумина скандалозно, но истовремено многу блиско до светоотечкото, видување на рајот и пеколот: помеѓу пеколот и рајот нема граница. Во секое време човек може да премине од пеколот во рајот, но проблемот е во тоа што... самиот тој не го сака тоа. Оној во пеколот не може да го смисли рајот, го мрази од дното на срцето, поодвратно и пострашно и понечовечно нешто од рајот за него не постои! </span></p>
<div align="justify"></div>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Зошто е така? Заради тоа што во рајот владее љубовта, од која тој успеал, уште за времето на земниот живот, едвај некако жива глава да извлече. Бегањето од љубовта е панично бегање од Бога. Љубовта во својата најдлабока смисла е крстоносна, таа е неразделна од крстот, од копнежот, од љубовното страдание по љубениот, страдание до мака, страдание до смрт. А нашиот Бог е токму рапнатиот Бог – од безумна љубов саможртвуваниот Бог. И ете тој Бог од нас бара да тргнеме по неговите стапки. При тоа тој не ги бара нашите напори – ја бара едонствено нашата слобода: да ја прифатиме љубовта, која ќе ни даде сила за сè понатаму...</span></p>
<div align="justify"></div>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Но тоа „сè понатаму“ не завршува со крсотот! На љубовта тоа и е јасно како ден, на нељубовта никогаш нема да и стане јасно – и како такво секогаш ќе и биде далечно, одбивно, гадно, ужасно! Не крстот, страданието и смртта се крајните дестинации до кои нè доведува љубовта. Љубовта нè води – преку сите овие нешта – до прегратката со Љубениот. Тоа е Воскресението и тоа е Царството кон кое копнеат оние кои го возљубиле Христа. За жал оние кои не се стекнале со таа љубов за овој живот – никогаш нема да сакаат да стапнат во тоа Царство... </span></p>
<div align="justify"></div>
<div align="justify"></div>
<p class="MsoNormal" align="justify"><span style="font-size:9pt;font-family:'Verdana','sans-serif';">Гледам дека пишувајќи некако се оддалечив од самиот почеток на текстот, но сепак главната мисла останува непроменета. На еден начин ќе ја претстави и едни нејзини аспекти ќе нагласи еден поет и музичар, на друг начин за неа ќе зборува некој друг. Љубовта е единствена и нејзините начела се исти – и кога станува збор за љубовта кон Бога и кога станува збор за „различните видови“ меѓучовечка љубов. Јасно е дека Балашевиќ зборува за љубовта помеѓу маж и жена – но нејзин архетип е љубовта на Христа и Црквата. Љубовта е една и неделива, останува прашањето дали и во која мерка ние ќе решиме да и бидеме причестни.</span></p>
]]></content:encoded>
</item>

</channel>
</rss>
