Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!...

1903.

ALEKSA ŠANTIĆ

Last night, returning from the warm hamam,
I passed by the garden of the old imam,
And lo, in the garden, in the shade of a jasmine,
There with a pitcher in her hand stood Emina.

What beauty! By my Muslim faith I could swear,
She wouldn't be ashamed if she were at the sultan's!
And the way she walks and her shoulders move . . .
--Not even a hodja's amulet could help me!

I offered her salaam, but by my faith,
Beautiful Emina wouldn't even hear it.
Instead, scooping water in her silver pitcher,
Around the garden she went to water the roses.

A wind blew from the branches down her lovely shoulders
Unraveling those thick braids of hers.
Her hair gave off a scent of blue hyacinths,
Making me giddy and confused!

I nearly stumbled, I swear by my faith,
But beautiful Emina didn't come to me.
She only gave me a frowning look,
Not caring, the naughty one, that I'm crazy for her!

Pit`r Kljep`c na Svit` guor` sedi
reskuštran, pozabliv, počas`n j` trd
a kan m` se pa m`di
z rokam` pobuža
te se naše t`mne guore
če so še t` j` da b` uostale

Pit`r Kljep`c na Svit` guor` sedi
guava m` med uobuak`m` puava
nogi s` pa v Koupo namaka
a z rokam`
z rokam` s` pa m`šice tera.

Ankica Žagar, doma iz Zamosta, dobitnica Goranovega venca in drugih nagrad

Kliknite ovdje da preuzmete PDF dokument kojeg je izdala Studentska služba s augustovsko-septembarskim rokovima: PDF - Rokovi za ljetnju školu

Za više informacije obratite se Studentskoj službi.

Radno vrijeme za anglistiku - svaki radni dan od 13 do 15h.
Broj telefona: 033 253 201

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas nasi suvereni,
Progledale sve jazbine i kanali.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti,
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podele i obede,
Budućnosti zatvorismo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede,
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesreće naše braće, od robova
Zatvorismo svoje oči i džepove,
Mesto svetle istorije i grobova.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji koji sišu k'o pauci,
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomračina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Pomračina pritisnula naše dane.

da spomenem i to da sam vidjela film "karaula" sinoc i to me navelo na razmisljanje o psihickoj bolesti. pogotovo me odusevljavaju trolovi cetnicko-ustasko-monarhijske varijante, a nisu ni salafisti tako losi, koji su svi dobili svoje drzave, a ipak se motaju po jugovickim forumima i stranicama. sta vam fali, gospodo? sve ste etnicki ocistili do zla boga. mars u devetnaesti vijek, gdje i pripadate! pri tome se vracam i na svoje ubjedjenje da proslost, stvarnost i buducnost na neki nacin postoje u isto vrijeme. ali to je za nacionaliste nasih prostora visa matematika.

Staro se carstvo prostire od planina sa istoka

Od planina sa istoka do ostrih morskih hridina

Gde stize svetlost nebeska, gde stize ljubav bozija.

Cuvari dalekih granica javljaju preko glasnika

Juzna plemena ratnicka su stigla ispod zidina

I sve je vise barbara, a sve je manje Rimljana.

Polazim teska koraka

Srcem trgujem ispod oblaka

Oci ti ne pokazujem

Vidim, ne gledam, samo osecam.

Odlazim mokrom ulicom

Dane protekle brisem gumicom

Trudim se da se ne secam

Kad zaboravim, lakse podnosim.

Sve pesme i reči ovog sveta
pišu se iz osećanja duše.
Ali samo jedna reč napisana
piše se iz našeg srca.

Ta reč jaka i slaba, nikad umorna
zove se nada , nada za životom.
Kad je nada slaba, onda je i srce slabo
Kad je pak jaka , onda je bolesno

I uvek je srce to koje nosi sve spone nade
I uvek je ono , to koje želi da pobedi nada.
Ali umorno srce , nema snage koju traži nada
I onda nada umire , i gase se zajedno

Imate li vi , vašeg samuraja ?

Svako treba da ga ima.

I onaj koji stoji ponosito...i onaj koji se tetura kroz život.

Treba i onome ko ima sve....a nema ništa.

I ja imam svog samuraja.....tu je uvek uz mene , da me odbrani

od zla ....da mi pomogne u dobru. A znate li da i samuraji imaju srce ?

Moj samuraj ima slomljeno srce. Imao je on svoju ljubav dragu,

pisao joj svitke , ljubavnih osećanja. Želeo je uvek da je vidi.

Mislio o njoj, maštao , kako sa njom , stisnutih ruku, trče po cvetnim poljima. Kako se

ljube , na litici plave stene, kako se kupaju u bisernom jezeru, sve je to moj samuraj imao

u mislima svojim.

Ali moj samuraj , nije to dočekao, slomljenoga srca , sada stoji uspravno. Pogleda tužnog

u neku tačku života. Njegove drage nema, otišla je drugom...ko joj piše neke lepše svitke.

Imate li i vi vašeg samuraja ? Da li je i on tužan ?

Mila moja….u ovoj noći sve me podseća na tebe.

Svaki pogled moj....tebe traži...

Traži tvoje ruke....tvoju kosu....tvoje usne...pogled tvoj.

Tvoje ruke u mislima ljubim, tvoje ruke milujem u snu...

Mislim kako milujem tvoju kosu, kako zavlačim prste u njoj.

Kao da mi prsti moji kazuju da im tamo mesto pripada.

Zamišljam kako svojim usnama dodirujem tvoje. Tako mekane, slatke, vlažne..

Mislim kako gledam oči tvoje., kako im šaljem ljubav svoju . I kako oči tvoje prihvataju

govor mojih očiju.

I sve je kao u snu....a tako blizu javi. Tako blizu , da osećam miris tvoga tela,

da osećam , tvoju mekanu kožu, da osećam kako moje ruke klize njom sasvim lagano.

Znam smem da maštam. Smem li da se nadam ? Smem li da verujem da posle sna

dolazi java ?

Mila moja ....u ovoj noći sve me podseća na tebe.

I znaj mila moja.........da postoji neko, preko sedam gora....ko misli na tebe, svakog

minuta, i znaj mila moja , da taj mašta o tebi.... da se iskreno nada...da posle sna dolazi

java.

Draga moja.......pričamo satima lagano....pričamo a ti ne čuješ moj glas...

I što nam duže naša priča plete misli naše ... sve manje i manje se znamo....

Kao da priča...ti kilometri reči odlaze u provaliju moje gluposti.

A veruješ li ti u moju priču....veruješ li u moju prostu dušu..

Veruješ li da ovaj sasvim običan čovek .... želi da ti prenese jednu sasvim običnu poruku.

Poruku jaču od megatona čelika, a tako slabu kao pahulju koja pada na tvoje lepo lice....

Poruku života.....

Prolaze minuti , sati, dani, a mi smo sve dalje od nas samih....

Veruješ li draga moja u ljubavnu priču....

Veruješ li u moje prostodušno srce....

I čovek proste duše ima...srce svoje...ima i nadu svoju ...

Želiš li da razumeš moje reči....moje reči imaju tugu...

Imaju sudbinu kapi vode Anđeoskih vodopada..kada se razbiju o stene...

Osećam bol sopstvenih reči....

Da li ćeš ikada saznati za mene....

Možda i prođeš pokraj mene...sa pogledom ponosne žene....a ja ...ja ću tada gledati u zemlju....zbog nemoći svoje proste duše...

...jednog sasvim običnog čoveka.

U jednom kafeu ...ispijam vodku......
Kap po kap, klize mojim grlom.....
I svaka kap, daje mi snagu da mislim na tebe..

Reći ćeš ...to je pijanstvo.....da .....kažem jeste, pijanstvo moga srca.

Kap po kap klize mojim grlom......
Tiha muzika podgreva moje misli....
Prigušena svetlost u jednom kafeu.....sitni sati...
Čuješ li me ? Znam da nisi tužna ko ja !
I ne znam ...ni ko sam...ni šta sam i jesam li uistini to ja ...ili alkohol plete po mojim mislima.

U jednom kafeu ispijam vodku ...kap po kap.. i ne znam ko je pijaniji, ja ili moje srce....
Prolaze sati , a ja i dalje mislim na tebe...
mislim i nadam se .
Nadati se je lepo ...nada je jedan osećaj koji mi niko ne može zabraniti....lepo je nadati se ...

I svaka kap vodke....daje mi snagu, da me nada obuzme i savlada.

Kap po kap , a ja i dalje mislim na tebe...

U sitne sate ...izlazim na ulicu, raskopčane jakne i košulje.
Sa rukama u džepovima.....sa umršenom kosom.....odlazim u tamu ....i mislim....mislim..

Besedilo od prve pesmi je objavljeno spodaj, osnovo glasbeni podlagi sem dodal jaz, detajle pa je kot vedno tehnično dodelal Bezi ob pomoči mojih ostih ušes (hehe :-)). Glede te pesmi je potrebno dodati, da je posvečena posebni osebi in njenemu svetu. Za kaj več pa pišite na mail :-)...

Pesem obrabljena kolema je nastal ob poplavi vseh cenenih izvajalcev in njihove ˘kvalitetne˘ glasbe. Komu je pa posvečen, se pa tudi da ugotovit :-). Živela kvantiteta nad kvaliteto. Besedilo sem prispeval sam, glasbeno podlago je priprabil Bezi.

Pesmi lahko poslušate tule: klik

Komenarji pa lahko letijo na moj mail lesy1@email.si

Kot je že bilo nekje omenjeno je zasedba BESTOFF uspela posneti novih 11 pesmi, nekatere so že bile objavljene, nekatere se še skrivajo nekje v predalih. V planu je velika naklada, ki bo obsegala kar dvakratno povečanje v primerjavi s prvo ploščo. Vsi zainteresirani naj nemudoma pričnjo z namenskim varčevanjem, sprejemamo tudi predplačila. Vse informacije na mail...:-)

No v glavnem, plošča bo še letos zunaj:-). Po podobni ceni kot prva.

rece heroj k djing prije nego sto podje da ubije zlog cara cing si huang (c kao cuprija i s kao saka, bar tako u sjevernoj kini) di-ja, onog koji je izmedju ostalog proganjao konfucijance, poceo graditi kineski zid i nadao se besmrtnosti. cuveni argentinski pisac horhe luis borhes je napisao fin esej o njemu, i pojavljuje se kao glavna licnost u nekoliko kineskih filmova (car, ne borhes, naravno). odnosim se na ovdje film "car i ubica" i one koji se znaju zrtvovati za pravu stvar.

osim toga, neki od nas znaju sta znaci otici, a ne vratiti se, cak i ako nismo heroji, bolno je.

(huang chao, vodja ustanka protiv tang dinastije u devetom vijeku)

Videl sem ti v glavo,
misli tvoj bral,
verjel v ljubezen pravo,
v zvezde te koval.

Odšla si nekam daleč,
odšla si proč od tu,
počasi se sprašujem,
če bla si sploh kdaj tu.

Če vrneš se še keda
na Bled te bom pelal,
ti kupu rože lepe,
in nikom nem te dal.

Regali

stella cadente
ti prego
regalami il pace
---
sole carissimo
ti suplico
non piangere
---
cuore cantante
io grido per te
portami lontano
---
lacrima mia
ti prego
regalami amore

"U Dvornikovićevoj Karakterologiji Jugoslovena postoji sjajan opis ove ezoterijske suštine pravog pevanja sevdaha. U Dvornikovićevoj priči radoznali stranci su došli u Sarajevo između ostalog jer su čuli za sjajnog pevača sevdalinki koga žele da čuju. Kad se na jednoj večeri sretnu s njim, oni ga mole da im otpeva jednu pesmu. Ovaj okleva, vrda, gleda da to na svaki način izbegne. Na kraju sve prođe i on ne otpeva tu pesmu. Kad ga neko upita zašto nije udovoljio želji tih radoznalih stranaca, on odgovori: "nisam mogao". Tu se vidi da ta pesma nije neki estetički ukras i dodatak životu kako se često razume, već stvar najdublje lične vernosti i fanatične posvećenosti. Izvođenje pesme pred strancima može predstavljati veliku neprijatnost za pevača, jer on poput glumca svoju umetnost doživljava kao snažno priznanje i samorazgolićavanje. Za pevača mora postojati kontekst u kome pevanje uopšte ima smisla, ono je potpuno intiman i ličan čin, poput vođenja ljubavi."

Nastala je pa ob posebni priložnošti....:-)

Toliko zaenkrat, lep pozdrav

Bestoff

cak i ako ne znate njihov dijalekt turskog, ili arapsko pismo (za neke: sala mala, za druge: samo malo truda), slusanje pjesme Meni atdin atese, iliti Ay qiz, bice uzitak.

ne znam da li bliskost se radja iz toga sto je covjek rom, sto je azerbejdzanac, sto je blizu osmanskog carstva, ali me njegov mocni glas i osjecajnost odusevljavaju.

nemojte suditi po evroviziji, azerbejdzan ima i druge odlicne pjevace. to je sudbina gotovo svih u tom podrucju: malo ko ima bolju "narodnu muziku" od armenaca.

jednom su ucili jedni od drugih, a sad pucaju. i na taj nacin smo srodni...po ludosti.

PS for confused readers: Baba Mirzaev is not from the Balkans, but he speaks to us!

Hajner Miler (Heiner Mueller)